Fascinantna stvar je koliko talentovanih ljudi ima u ovoj našoj zemlji koji su totalno nepoznati široj javnosti. Evo prilike da upoznate jednog takvog čoveka - kolegu PICASOO MZ-a iz Svilajnca. Da živi na zapadu imao bi svoju TV seriju, a ovako... Pa nije loše ni naslovna strana BJB-a...

Vlada Srbije zvanično je svrstala trojicu motociklista među 204 najzaslužnija građanina naše zemlje. U pitanju su Zoran Livaja, Milivoje Melentijević i Dragan Stojadinović, članovi BJBikers-a, koji su prošle godine motorima obišli svet u cilju promovisanja pozitivnog imidža Srbije.

"Motorom nikada ne idem nakraćim putem". Inspirisan razmišljanjima Robetra M. Pirsiga.

Od kako sam 1999. došao ovde na drugu stranu okeana, uvek sam imao motor. Sećam se prve Honde CB 125. Mali motor, jeftin na benzinu a i opravci. Prošlo je od tog vremena mnogo motora kroz moje ruke. Od onih Honda CB 750 iz 1975. do ovih B-Kingova iz 2007. Moje komšije već znaju zašto moja dva auta nisu u garaži. Garaža je za motore, kola za ulicu. Ali kako u priči obično biva, uvek je tu jedna neprežaljena ljubav. U svakom ko je posedovao u životu nekolicinu motora uvek se nadje jedan zbog koga se kajemo što je otišao iz naših ruku. Pa tako i ja imam motor o kome pričam priču. Radi se o 1991 BMW R100 RT.

Ovaj mit epskih proporcija je prvotno bio namijenjen forumu na motori.hr stranici, no kako glavni lik ove priče u zadnje vrijeme sve više noću bunca o nekom MZ svetu na BJBikers forumu i to vrlo afirmativno, čini mi se kako je ovdje priči pravo mjesto. Nemam neke velike kilometre pod stražnjicom koji će se spominjati u narodnim pjesmama - slijedi vrlo kratka verzija vrlo kratke priče o mom suvozačkom statusu, koja će ujedno objasniti i zašto su mi tarantule važnije u životu od spreja za lanac i predstaviti vam svakaka iz jedne druge perspektive. Moje perspektive.